Смањите стрес у учионици

1. Унесите смех у своју учионицу

Смех је добар лек. Он има тенденцију да ученике ослобађа стреса и пружи им осећај заједништва. Пазите само да се не отме контроли и потпуно поремети пажњу ученика.

2. Изграђујте самопоштовање код својих ученика

Ученици који пате од недостатака самопоштовања понекад ни не покушавају да уче у учионици. Ако живе у кућном окружењу где стално слушају да су глупи, они ће почети да верују у то и њихов напор ће се стално умањивати. Покушајте са неким активностима које ће помоћи да дете стекне самопоштовање, као што је проналажење начина да ученици имају водеће улоге у разреду, разговарајте са ученицима очи у очи и покажите интересовање за њихове радне навике, укључите лака питања у тестове, између тежих питања, тако да се ученици са недостатком самопоуздања могу осећати добро.

3. Обезбедите ефикасне дисциплинске мере

Када је реч о теми дисциплине у вашем разреду, требало би да имате ефикасне дисциплинске мере. Ви можете имати правила  понашања у својој учионици, али брзо можете установити да свако правило не вреди код сваког детета. Морате да научите које дисциплинске стратегије вреде код различитих  ученика.

4. Унесите креативне покрете у ваш разред

Када изгледа да ће се цаш разред отети контроли, нађите спас у некој вежби кретања која ће их подићи са седишта на минут или два. Можда ћете бити изненађени колико ће боље слушати када поново седну. Брзе вежбе кретања би могле бити: „10 прескока“, „брзо џогирање по учионици“, „вежба дубоког дисања“. Може бити било шта што покреће тело један или два минута.

5. Нека вам радови на папиру буду ораганизовани

Како ученици предају своје домаће задатке, тестове, папириће са одобрењима и друге радове у учионици на папиру, нека они напишу бројеве који одговарају вашем броју у свесци за оцењивање у горњем десном углу својих радова. Ово ће вам уштедети много времена у организовању вашег рада са папирима.

6. Поставите листу 10 најбољих

Наставите да мотивишете ученике задржавајући њихову пажњу на лекцијама тако што ће те сваке седмице направити листу 10 најбољих. Једноставно издвојте 10 најбољих ученика у разреду за ту седмицу на основу њихових бодова на тесту, квизу, доследности у предавању домаћих задатака на време, узимања учешћа у разреду и свих других фактора о којима желите да сачувате траг. Награда што се налази на листи 10 најбољих за одређену седмицу може да значи да ти ученици могу бирати своја места или имају слободно вече или ће бити ослобођени домаћег рада следећег  дана.

7. Подстицаји

Ако желите да наградите оне ученике који се добро понашају у вашем разреду и пружају пример другим ученицима који треба следити, покушајте овај јединствен метод. Подесите свој компијутер у учионици тако да се на екрану види име детета које ради добро у разреду. Мењајте име сваки дан и друга деца ће желети да виде своје име на компијутеру.

8. Користите ручне сигнале

Ништа не узнемири разред више од прекида. Употреба ручних сигнала је популаран метод међу наставницима за комуницирање са ученицима а да се час не прекида. Једноставно нека ученици дигну руку да одговоре на питања као и обично. Ако неки ученик мора да иде у тоалет, он може да дигне кажипрст. Ако треба да узме марамицу, могу да дигну два прста. Ви можете имати свој систем. Да бисте одговорили детету можете да климнете главом што значи „да“ или да затресете главом у знак „не“ и то ће бити крај приче.

9. Укључите активности „уради сада“

Да бисте одржали пажњу ученика за време часа, одвојите пет минута да ураде активност „уради сада. Ви напишите брзи задатак на табли. То може бити задатак у којем се утврђује прошла лекција или шта год ви желите. Дајте ученицима 5 минута да ураде задатак, док им ви мерите време. Ово ће вам помоћи да урадите малу проверу знања а њима  пружити задовољство да реше задатак.

10. Подесите став

Када осетите да вас обузима стрес у учионици покушајте да мислите о тој ситуацији као изазову. Задржите позитиван став и схватите да не можете да контролишете све што се догађа у учионици, али можете да реагујете на ситуације проактивно. Ученици ће најзад следити ваш пример када су у учионици.

Осећања

Део вашег посла као наставника је да пружите својим ученицима такву повратну информацију која ће им помоћи да уче и да се развијају. Наравно, ви желите да ово урадите на начин који их подстиче да наставе са покушајима, а не повредите њихова осећања. Као што вероватно већ знате, неки ученици су осетљивији од других, тако да упућивање конструктивних критика може да их заинтригира. Овде има неколико начина за кориговање рада.

Задржите позитиван став

Најважнија ствар коју треба да запамтите када вршите кориговање јесте да ваше речи и став буде позитиван. Ваша је жеља да ученик има користи од вашег кориговања и да учи из тога. Ако сте негативни то ће послужити само да се смањи самопоуздање ученика и да он стекне осећај безнадежности. Могли бисте рећи, „Никола ти си се добро потрудио око овога, али ја мислим ако покушаш…, биће још боље следећи пут“. На овај начин дете зна да ви видите напор који је направило, и говорите му да може бити чак и боље него што јесте.

Треба да знате када да пренесете корекцију

Никада али никада немојте да доводите ученика у незгодан положај испред разреда. Када ученик уђе у вашу учионицу ви сте одговорни за то дете. Ако истичете грешке и вршите исправке пред читавим разредом, нарочито ако су у питању негативни коментари, ви ћете присилити ученика да изгуби поверење у вас. Одвојте дете на страну за време одмора или на крају дана и реците му шта треба да поправи.

Упознајте своје ученике

Важно је да упознате своје ученике и њихове личности што је боље могуће. Начин на који преностите корекције ће се вероватно разликовати од ученика до ученика. Неки ученици су осетљивији од других.

Немојте користити корекције као казну

Да би корекција била ефикасна мора бити употребљена на прави начин. Корекција није облик казне. Казна је питање дисциплине. Исправка указује на то да се промени оно што је било погршно и да се поправи следећи пут. Немојте кажњавати ученика ако је урадио нешто нетачно. Уместо тога, као што је горе речено, нека то буде позитивно искуство за ученика, нешто што може да примени следећи пут када покуша сличну радњу или активност. Сачувајте казну за ученике који изазивају неред.

Пружање примера

Кориговање рада има смисла само уколико  пружате пример како нешто треба урадити. Коментар да је дете нешто погрешно урадило не значи много.

Исправљајте рад а не дете

Имајте на уму када исправљате рад неког ученика или његово понашање да не исправљате самог ученика. Важно је да вас ученик схвати да ви исправљате његов рад, а не оно што он јесте. Нека ваш ученик зна да га и даље волите, и да је добар ученик, али да му предлажете како да свој рад побољша у будућности.

Оставите коментар

Објављено под Инспирација за учитеље, Uncategorized

ДА ПУСТИМ

ДА ПУСТИМ не значи да престанем да бринем, него да схватим да не могу да радим уместо неког.

ДА ПУСТИМ не значи да одустајем, него да допустим да дете учи из природних последица.

ДА ПУСТИМ не значи да прихватим беспомоћност, него да схватим да исход није у мојим рукама.

ДА ПУСТИМ не значи да мењам и кривим другог, него да дам све од себе што могу.

ДА ПУСТИМ не значи да бринем уместо неког, него да бринем за неког. ДА ПУСТИМ не значи да решавам, него да пружим подршку.

ДА ПУСТИМ не значи да судим, него да пустим другог да буде људско биће.

ДА ПУСТИМ не значи да будем у средишту сређујући све, него да пустим друге да кроје своју судбину.

ДА ПУСТИМ не значи да презаштићујем, него да пустим друге да се суоче са реалношћу.

ДА ПУСТИМ не значи да негирам, него да прихватим.

ДА ПУСТИМ не значи да звоцам и грдим, него да тражим како могу боље да се изразим.

ДА ПУСТИМ не значи да све подесим својим жељама, него да прихватим сваки дан такав какав је и да се радујем што га живим.

ДА ПУСТИМ не значи да критикујем и водим другог него да пробам да прихватим да буде оно што жели.

ДА ПУСТИМ не значи да жалим за прошлошћу, него да растем и живим за будућност.

ДА ПУСТИМ значи да се мање плашим и волим себе.

Оставите коментар

Објављено под Инспирација за учитеље, Uncategorized

Вишеструка интелигенција

Више није питање «да ли је неко дете интелигентно/паметно», већ «на који начин је неко дете интелигентно/паметно». За васпитаче и учитеље ово представља једну врсту изазова и олакшања у исто време – јасно нам је да свако дете може да научи, само је питање на који начин му можемо помоћи да научи.

Гарднер је у својој теорији набројао 7 врста интелигенције. Гарднер је првобитно формулисао листу од седам интелигенција.То су: логичко-математичка, лингвистичка, музичка, кинестетичка, просторно-визуелна, интраперсонална и интерперсонална. Прве две су оне које се обично вреднују у школи, следеће три су обично повезане са уметношћу, а последње две Гарднер је назвао личном интелигенцијом. Други, који су наставили са истраживањем врста интелигенција, додају емоционалну, природњачку, сексуалну и духовну интелигенцију. 

Оставите коментар

Објављено под Инспирација за учитеље, Uncategorized

Нека машта полети!

Хелен Е. Бакли

Мали дечак

Једном је један мали дечак отишао у школу.

Био је он баш мали дечак.

А то је била прилично велика школа.

Али, када је мали дечак

Открио да може да уђе у своју учионицу

Право из дворишта,

Био је срећан.

И школа му више није изгледала

Тако велика.

Једнога јутра,

Када је дошао у школу,

Учитељица рече:

„Данас ћемо цртати.“

„Дивно!“  помислио је мали дечак.

Вилео је да црта.

Могао је све да нацрта:

Лавове и тигрове,

Пилиће и краве,

Возове и чамце –

И извадио је бојице

И почео да црта.

Али, учитељица је рекла:

„Сачекајте! Још није време да почнете!“

И чекала је док сви не буду били спремни.

„Сада ћемо“, рекала је учитељица,

„Да цртамо цвеће.“

„Дивно!“  помислио је мали дечак.

Волео је да црта цвеће

Ружичастим, наранџастим и плавим бојама.

Али учитељица је рекла:

„Чекајте! Показаћу вам како.“

И нацртала је цвет на табли.

Био је црвен са зеленом дршком.

„Ево!“  рекла је учитељица.

„Сада можете да почнете.“

Мали дечак је гледао учитељичин цвет.

Онда је погледао свој цвет.

Више му се свиђао сопствени цвет.

Али, то није рекао,

Само је окренуо лист

И нацртао цвет као што је био учитељичин.

Био је црвен са зеленом дршком.

Једнога дана,

Када је мали дечак,

Потпуно сам,

Отворио дворишна врата,

Учитељица је рекла:

„Данас  ћемо правити нешто од глине.“

„Дивно!“  помислио је мали дечак.

Волео је глину.

Умео је да прави свашта од глине:

Змије, Снешка Белића

Слонове и мишеве,

Аутомобиле и камионе.

И почео је да гњечи

Свој грумен глине.

Али, учитељица је рекла:

„Сачекајте! Још није време за почетак!“

И сачекала је док сви не буду били спремни.

„Сада ћемо“  рекла је учитељица,

„Да правимо чинију.“

„Дивно!“  помислио је мали дечак.

Волео је да прави чиније.

И почео је да прави чиније

Свих облика и величина.

Али учитељица је рекла:

„Чекајте! Показаћу вам како се то ради.“

И показала је свима како да направе

једну дубоку чинију.

„Ево!“  рекла је учитељица,

„Сада можете да почнете.“

Мали дечак је гледао учитељичину чинију

А онда је погледао своју.

Та му се више допадала,

Али то није рекао.

Поново је замесио велику лопту од своје глине

И направио чинију исту као учитељичину.

То је била дубока чинија.

Врло брзо

Мали дечак је научио да чека,

И да гледа,

И да прави баш исто као учитељица.

А онда, убрзо затим,

Више није знао сам да прави ствари.

Тада се догодило

Да се мали дечак са својом породицом

Преселио у неки други град.

И мали дечак

Морао је да иде у другу школу.

Та школа била је још већа

Него она тамо,

И нису постојала дворишна врата која су водила

Право до његове учионице.

Морао је да се пење уз неколико степеника

И да иде дугим ходником

Да би стигао до своје учионице.

И баш првог дана

Кад је ту стигао, учитељица је рекла:

„Данас ћемо цртати.“

„Дивно!“  помислио је мали дечак

И чекао да му учитељица

Каже шта да ради.

Али, учитељица нје ништа рекла.

Само се шетала учионицом.

Када је стигла до малог дечака,

Упитала је: „Зар не желиш да нацрташ неку слику?“

„Желим“, одговорио је мали дечак. „Шта да цртам?“

„Не знам док не нацрташ“, рекла је учитељица.

„Како ћу то да нацртам?“  запитао је мали дечак.

„Како год желиш“, рекла је учитељица.

„А којом бојом?“  питао је мали дечак.

„Било којом“, рекла је учитељица.

„Ако сви цртају исто

И користе исте боје,

Како бих знала ко је који цртеж нацртао

И чији је који?“

„Не знам“, рекао је мали дечак.

И почео је да црта ружичасто, наранџасто и плаво цвеће.

Волео је своју нову школу

Иако није имала дворишна врата

Која су водила до његове учионице!

Оставите коментар

Објављено под Инспирација за учитеље

Рашири крила!

„Свако дете има крила

само треба да се сети

где му расту сакривена

и одмах ће да полети.“

Мирослав Антић

Оставите коментар

Објављено под О блогу